Introjekti ili roditeljski „saveti“ su ne retko transgeneracijski model razmišljanja i ponašanja. S druge strane to je narodna mudrost posmatrana kroz duge vremenske jedinice. U konzervativnom tkivu Kolonijalaca je u redu da se devojka uda i ode u „tuđu kuću“ jer nju već nekako tako i posmatraju. Ali da muškarac ode u ženinu kuću, to je već druga priča. Nekada je to dato kroz vic gde majka posećuje udatu kćer i oženjenog sina itd.
Sva mesta, imena, događaji, radnje su fikicja i nemaju veze sa realnim:
Mlađahni Vlaho sreće Budalesu na stepeništu i drži lekciju Budalesi: nemojte da otvarate (ZAJEDNIČKI) prozor (na mezaninu/ svetlarniku) ulazi toplota, ako hoćete vi se u vašem krevetu pokrijte sa ćebetom… kada vi otvorite prozor a neko ga zatvori, to nešto znači- drži ostrašćeno predavanje Vlaho na stepeništu- kao da je mezanin/ svetlarnik mesto koje pripada malenoj Stanki- njegovoj partnerki u čijem stanu žive. Ta već neko vreme on trči ispred nje i zatvara taj prozor. I Budalesa pomišlja zbog čega nisu inventivni da na Stankina ulazna vrata posteve neku gumu ili zaštitu ako STVARNO veruju da topli/ hladni vazduh sa mezanina može njih da ugrozi. Budalesa započinje odgvor želeći da bude korektna i kaže da se ona već raspitala- što je istina i da NIKOME SEM STANKI A TO ZNAČI- VLAHU, nikome ne smeta otvaranje prozora na međuspratu. I taman poče da priča a dragi dečak upada u reč; „nemojte da se raspitujjete evo ja ću da vam kažem…“ pa opet priča kako otvaranje prozora na međusratu leti njima Zoranovićima pravi neviđenu toplotu a zimi- neviđenu hladnoću. Po kojoj nomenklaturi, sem ako nije po mama Cvetinoj. Jer zasta BAŠ NIKOME NE SMETA OTVARANJE PROZORA na medjuspratu. I onda Budalesa po drugi put pomisli kako je Vlaho Stankina mašica. Ali da je to Vlahov izbor i da je to Budalesi ok. Prvi put je to pomislila kada je videla ogrlicu sa stujom na njihovoj keruši Đ. koju Budalesa voli, i kada je videla da keruša ne sme da priđe, shvatila je da postoje dvonošci koji su na sve spremni. A ne tako davno je pričao da hoće i on da usvoji kerušu Simonidu a u stvari – nemogućeje jer „on je usvojen“. Dragi dečak sa potrebom da bude autentičan. I tada se setila one: kada vidiš da ti neko dolazi u susret skloni se jer mozda taj neko bije težu bitku, i tako je odustala da Vlahu išta kaže. I kad god ga vidi seti se profanke iz sistemske koja je pričala o kolegama iz njene generacije gde je ona bila bogata a on siromašan, te su pobegli u neku nedođiju na par godina da budu jednaki u svemu. Da treba imati herca za tako nešto, filozofira dalje budalesa.
Sva imena, mesta, radnje su izmišljeni i nemajuveze sa realnim životom.
Introjekti se upoređuju sa košticom breskve: nisu hranljivi i smetaju.